Umetnička intervencija – Lawrence Abu Hamdan

Koje priče nam pričaju zvuci i kako mi pričamo priču o tim zvucima? Lorenc Abu Hamdan se fokusira na ova pitanja u svome radu zasnovanom na istraživanju. „Privatno uho“, kako sam sebe naziva, manje je zaintrigiran zvucima koje ljudi ispuštaju koliko načinima na koji su oni posvećeni pamćenju, kako su prizvani i artikulisani, i, štaviše, načinima na koje se akustična sećanja instrumentalizuju i politizuju.

After SFX [Nakon SFX] i Earwitness Inventory [Inventar svedok-uva]  se na različite načine oslanjaju na Abu Hamdanovu tekuću analizu akustičnih svedočenja sakupljenih iz intervjua sa političkim zatvorenicima i transkripta sa suđenja.

Takvo svedočenje je ključno za dokumentovanje i razumevanje nasilja na svim nivoima. Ipak, svedoci širom sveta, kako njegovo istraživanje pokazuje, nemaju adekvatan rečnik kojim bi opisali zvukove.

Oni se neizbežno u velikoj meri oslanjaju na svakodnevne objekte kako bi se setili i preneli ono za šta veruju da su čuli: udarac zvuči kao pucanje ljuske jajeta, urušavanje zgrade kao kokanje kokica, itd. Inventarisani predmeti zajedno služe kao surogat za jezik zvuka koji još uvek ne govorimo, koji ne znamo.