Luljeta Lleshanaku

Kroz svoju poeziju, Ljuljeta Lešanaku mapira ono što naziva „negativnim prostorom” tranzicione Albanije koji prikazuje kao jezivo, problematično carstvo koje je ipak „uvek plodno (pogodno tlo)”. To je neravnopravan teren defifinisan „neizgovorenim gestovima”, fragmentisani domen prožet traumatskim sećanjima koja su na čudan način isprepletana sa svakodnevnim predmetima i iskustvima.

Pesnikinja koja je odrasla u kućnom pritvoru tokom represivnog režima diktatora Envera Hodže, a koja sada radi na Institut za studije o zločinima i posledicama komunizma u Albaniji, pronalazi regenerativnu snagu u samom jeziku. Iako je jezik „u vreme rata stigao isprekidano / podeljen na slogove / grčevit / kao kod”, postoje, kako Lešanaku ističe, i drugi jezici koje treba tražiti „posle sumraka…izvan prozora”.

Ljuljeta Lešanaku (Luljeta Lleshanaku) (1968, AL) je pesnikinja iz Albanije. Diplomirala je književnost na Univerzitetu u Tirani 1997, a svoj prvi MA iz lepih umetnosti je dobila 2012. sa koledža Voren Vilson u SAD.

Radila je kao novinarka, TV autor, univerzitetski profesor i istraživač istorije. Autorka je devet knjiga zbirki poezije na albanskom jeziku koje su objavljivane i prevođene na druge jezike. Njena poslednja knjiga na engleskom jeziku Negative Space (Negativan prostor) je dobitnik engleske PEN nagrade.

Knjiga je takođe među finalistima za međunarodnu nagradu iz poezije GRIFFIN za 2019. godinu, kao i finalista američke PEN nagrade za 2019. Autorka je i dve zbirke poezije na nemačkom jeziku: Kinder der Nature (Deca prirode), izdata uz potporu TRADUKI Edition Korrespondenzen (2010), i Die Stadt der Äpfel (Grad jabuka), izdata 2021. od strane Hanser Literaturverlage. Ova druga zbirka je preporučeno delo od strane Nemačke Akademije za jezik i poeziju. Ona je i laureat nagrade European Poet of Freedom 2022 (Gdanjsk, Poljska).