Privatna kuća-škola Hertica

Privatna kuća-škola Hertica je postala mesto nenasilnog otpora 1990. godine kada je počela da prima stotine studenata i njihovih nastavnika.

Početkom 90-tih, kosovskim Albancima koji su bili srednjoškolci i univerzitetski studenti, nije bilo dozvoljeno da uđu u državne obrazovne institucije. Alternativa, koja je omogućavala mladima da nastave svoje obrazovanje, bila je upotreba kuća i privatnih rezidencija koje su transformisane u obrazovne prostorije. Etnički Albanci u stvorili i održavali paralelni obrazovni sistem bez odgovarajućih prostorija, knjiga ili školskog materijala tokom 90-tih.

Godine 1990, Mehmet Aliju-Hertica je ponudio svoju trospratnu kuću učenicima i nastavnicima srednje škole Sami Frašri (Ivo Lola Ribar), kako bi mogli da nastave sa obrazovanjem mladih. Kuća je radila kao škola od početka 1990. do 1998. Časovi su držani po smenama i menjali su se svakih trideset minuta, od jutra do večeri.