FAQ
Šta je Manifesta?
Manifesta se razvila u platformu za dijalog između umetnosti i društva kroz poziv kulturnoj i umetničkoj zajednici da stvori nova kreativna iskustva za i unutar konteksta u kome se održava. Manifesta preispituje odnos između kulture i društva, istražujući i bivajući katalizator pozitivne društvene promene u Evropi kroz savremenu kulturu i kontinuirani dijalog sa društvenom dimenzijom određenog mesta.
Kako se biraju gradovi domaćini za Manifestu?
Od 1996. godine, Manifesta je održana u Roterdamu, Luksemburgu, Ljubljani, Frankfurtu, Donostiji-San Sebastijanu, Trentinu u južnom Tirolu, Mursiji, Genku, Sankt Petersburgu, Cirihu, Palermu i najskorije u Marselju.
Gradove domaćine bira Nadzorni odbor Manifesta fondacije, nakon što gradovi dostave ponudu do četiri godine unapred od potencijalnog održavanja.
Dolazeće Manifesta edicije će se održati u Barseloni 2024. i oblasti Rura u Nemačkoj tokom 2026. godine.
Kako je Manifesta došla u Prištinu?
Manifesta je pozvana u Prištinu od strane gradonačelnika Prištine Špenda Ahmetija (Shpend Ahmeti) i njegovog kabineta. Ponudu je predvodio Il Rugova (Yll Rugova), direktor za kulturu u to vreme, zajedno sa nekolicinom vodećih umetničkih producenata iz Prištine. Ponuda Prištine se fokusirala na povraćaj javnih površina i stvaranje nove interdisciplinarne institucije. Priština je izabrana kao XIV grad domaćin Manifeste u proleće 2019.
Ovo je prvi put da se Manifesta održava na Zapadnom Balkanu. Želja Prištine da integriše novu interdisciplinarnu kulturnu instituciju je od velikog interesa za Manifestu, i direktno se uklapa u Manifestinu misiju da se transformiše od producenta izložbi u inkubator održivih dugoročnih programa u oblasti urbanističkog razvoja, obrazovanja, savremene umetnosti i kulture.
Manifesta je pozvana da u Prištini stvori opsežan i sveobuhvatan uticaj tokom stodnevnog programa bijenala tokom 2022. godine. Manifesta 14 takođe organizuje program regionalne saradnje sa više od 10 partnera iz regiona Zapadnog Balkana.
Koji je model finansiranja Manifesta bijenala, i konkretno Manifeste 14 Priština?
Svaka ponuda za Manifestu, uključujući M 14 Priština, dolazi sa finansijskim prikazom i potvrdom sredstava osiguranih u budžetu koji su razvili gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti ispred gradske uprave Priština, i Ministarstvo kulture, omladine i sporta. Povrh ovog osnovnog budžeta, Manifesta fondacija sakuplja dodatnih 30% za svaku novu ediciju od međunarodnih sponzora, NVO sektora i eksternih partnera.
Manifesta fondacija je obezbedila veliki EU grant, kao i različite fondove iz Holandije u ukupnoj vrednosti od preko 1.5 miliona evra.
Budžeti prethodnih Manifesta bijenala su bili u rasponu od šest do osam miliona evra.
Koji je uticaj Manifeste?
Svaka edicija Manifeste sprovodi nezavisnu studiju kako bi izmerila kvalitativni uticaj Manifeste – kroz izjave učesnika, ključnih aktera i javnosti, i kvantitativni uticaj- kroz prikupljanje (finansijskih) podataka.
Na primer, grad Cirih je izdvojio budžet od 5.2 miliona evra za bijenale. Ukupan bruto direktni ekonomski uticaj je bio 21.2 miliona evra, koji daje četvorostruki povraćaj investicije. Tokom Manifeste 12 Palermo, saznali smo da 61.6% posetilaca nisu bili lokalci, a da je 42.4% posetilaca ciljano došlo u Palermo zbog Manifesta bijenala. Ukupan bruto direktni ekonomski uticaj ovih posetilaca je bio 11 miliona evra.
Koja je uloga grada Prištine tokom Manifesta 14?
Grad Priština nosi ime domaćina bijenala, pošto je gradska uprava Priština ta koja je poslala ponudu i pozvala Manifestu u svoj grad. Zajedno sa Manifesta fondacijom, opština grada Prištine je partner-inicijator projekta bijenale Manifesta 14 Priština. Ponuda Prištine se fokusirala na povraćaj javnih površina i stvaranje nove interdisciplinarne institucije. Ovo su ciljevi koji su dogovoreni između Manifeste i Prištine:
• da stvori stodnevni umetnički program u javnim i institucionalnim prostorima u gradu
• da istraži relevantnost kulture u društvu koje prolazi kroz promene
• da revitalizuje lokaciju postindustrijske ciglane
• da osnuje nezavisnu kulturnu instituciju
• da vrati javne površine građanima Prištine
Manifesta 14 Priština nastavlja da usko sarađuje sa opštinskim čelnicima na strategijama razvijanja programa, finansiranja i komunikacije.
Koja je uloga Fondacije i Upravnog odbora Manifeste 14 Priština?
Za svaku ediciju Manifeste formira se novo pravno telo. Ovo telo je odgovorno za konceptualizaciju i održavanje bijenala, njegovo finansiranje i nasleđe. Fondaciju Manfesta 14 Priština su osnovali Manifesta fondacija i gradska uprava Prištine kao partneri-inicijatori.
Kao najviše upravno telo, odbor ima finalnu odgovornost za konceptualizaciju, razradu i organizaciju bijenala Manifesta 14 Priština. Iako je formalno odgovoran za sve aspekte bijenala, odbor nije uključen u formiranje umetničkog sadržaja i dnevnu logistiku. Oformiće se Naučni odbor i Počasni odbor kao podrška i savetodavno telo Manifeste 14 Priština.
Ko je u odboru Fondacije Manifesta 14 Priština i ko ih je imenovao na tu poziciju?
Fondaciju Manifesta 14 Priština osnovala je Manifesta fondacija i gradska uprava Priština kao partneri-inicijatori. Oba partnera imenuju jednak broj članova odbora. U trenutku pisanja ovog teksta, odbor čini sedam članova. Tri člana koje je imenovala Manifesta fondacija su Hedvig Fijen (Hedwig Fijen) direktorka osnivač Manifesta bijenala, Nils de Ru (Niels de Ru) advokat iz Holandije i Andrea Kusumano (Andrea Cusumano) bivši odbornik za kulturu grada Palerma.
Tri člana imenovana od strane grada Prištine su Il Rugova (Yll Rugova), zamenik predsedavajuće odbora, Besa Ljuci (Besa Luci ) glavna urednica magazina Kosovo 2.0 i Vesa Sahatçiu, Savetnica za kulturu gradonačelnika Prištine.
Kako je Kovid-19 pandemija uticala na otpočinjanje rada na Manifesta 14 Priština?
Međunarodni članovi Manifesta tima su nekoliko puta posetili Prištinu tokom 2018. i 2019. godine. Direktorkina poseta Prištini u januaru 2020. godine je bila poslednja pre kompletnog zatvaranja sveta usled pandemije. Kako međunarodni članovi tima Manifesta fondacije potpadaju pod odredbe holandskog zakona, nije im bilo dozvoljeno da putuju do maja 2021. godine usled holandskih restrikcija o putovanju van zemlje.
Okotobra 2020. godine Manifesta je zaposlila prištinski tim profesionalaca iz različitih kulturnih sektora koji su zaduženi za izgradnju okosnice bijenala. Ovaj lokalni tim će uskoro biti proširen i predstavljaće bazu Manifestinih aktivnosti u Prištini. Ovaj tim radi pod konačnom odgovornošću međunarodnog tima Manifesta fondacije.
Kako će otpočeti program bijenala Manifesta 14 Priština?
Manifesta uvek započinje svoje aktivnosti pravljenjem detaljne urbanističke studije grada domaćina u smislu istraživanja i mapiranja višeslojnih lokalnih pitanja i struktura. 2020. godine organizacija Manifesta 14 je sprovela detaljno pred-bijenale istraživanje uključujući Urbanističku viziju i intervencije biroa Carlo Ratti Associati i MIT Senseable City Lab; seriju od deset građanskih konsultacija-radionica koje je organizovao Studio L A, kao i mapiranje zajednica zajedno sa lokalnim akterima kao što je na primer Termokiss, i seriju radionica o očekivanjima sa ključnim figurama kulturne i građanske zajednice u Prištini. Ovo istraživanje je obavljeno kako bi se iz različitih perspektiva mapirali društveni, ekonomski, urbanistički i kulturni identiteti i tako stvorilo plodno tlo za program bijenala.
Manifesta 14 započinje svoj pred-bijenale program u leto 2021. saradnjom sa Autostrada bijenalom i nastaviće nizom saradnji od septembra 2021. do otvaranja bijenala 2022. godine. Bijenale će sačinjavati sto dana izložbi, dešavanja, radionica i drugih aktivnosti u trajanju od 22. jula do 30. oktobra 2022. godine.
Na kojim lokacijama će se Manifesta 14 Priština održati i ko su glavni saradnici?
Fokus ponude koju je sastavala opštinska uprava Priština, je da će program Manifeste 14 da ponovo aktivira javna dobra u gradu i da će da pomogne građanima Prištine da povrate javne površine.
Kroz slušanje ljudi sa Kosova i kroz rad sa njima, Manifesta 14 nastoji da stekne jasnu sliku o onome što nedostaje u okviru prištinske društvene i kulturne infrastrukture. Namera Manifeste 14 u ovom post-kovid periodu je da razradi održive projekte koji će ojačati kulturnu infrastrukturu Prištine.
Manifesta 14 će se održati na više lokacija u kosovskoj prestonici sa nizom umetničkih intervencija na kultnim mestima i javnim površinama koje su važne za razumevanje istorijskog i kulturnog narativa grada. Ovo će biti intervencije specijalno dizajnirane za konkretnu lokaciju, dodeljene kako lokalnim tako i inostranim umetnicima. Lista će biti najavljena u proleće 2022. godine.
Dodatno, Manifesta 14 radi na postavci produkcijskog centra u bivšoj biblioteci Hivzi Sulejmani. Istorijska biblioteka je dodeljena Manifesti 14 od strane opštinske uprave i nadamo se da će postati integralni deo prištinske kulturne infrastrukture u dolazećim godinama i da će je koristiti lokalni kulturni praktičari u bliskoj saradnji sa međunarodnim institucijama kao što je na primer Rijksakademie iz Holandije.
Najvažniji postindustrijski objekat u Prištini, ciglana, je još jedno mesto koje će biti istraženo i reanimirano kroz umetničke i urbanističke intervencije koje teže tome da dovedu do dugotrajne revitalizacije celog kraja, uz prisustvo međunarodnih multilateralnih organizacija.
Svaka edicija Manifeste uključuje takozvana paralelna dešavanja uz glavni program, za koja su i lokalni i internacionalni profesionalci i organizacije pozvani da prijave projekte. Svaka edicija razvija novi koncept za program paralelnog dešavanja kako bi povezali lokalne i međunarodne umetničke, kulturne i stručne zajednice gradova domaćina, na održiv način. Uz finansijsku podršku i uvrštavanje u program bijenala, paralelna dešavanja dobijaju punu komunikacijsku podršku na digitalnim i analognim kanalima.
Organizacioni tim razmatra mogućnost da za Manifestu 14 promeni format ovih paralelnih dešavanja i da ih intergriše u glavni program kao što je to bio slučaj sa programom Manifesta 13 Marselj. Ovi projekti bi predstavljali zajednički poduhvat međunarodne i lokalne organizacije i bili bi izabrani putem javnog poziva u jesen 2021. godine.
Ko je kreativni medijator Manifeste 14?
Za svaki program bijenala, Manifesta bira internacionalne programere ili kustose zvane kreativni medijatori koji delaju kao umetnički mozgovi programa bijenala. Za ediciju Manifesta 14, pozvana je ograničena grupa kandidata u leto 2021. da istraži Prištinu i napravi predlog. U oktobru 2021. nakon što su i odbor i Manifesta tim odobrili, Ketrin Nikols (Catherine Nichols), Australijanka koja živi u Berlinu, je predstavljena kao kreativni medijator edicije Manifesta 14 Priština.
Ketrin Nikols je umetnička i književna naučnica,kustos i pisac. Postavljala je poznate izložbe po Nemačkoj i trenutno je umetnički direktor Beuys 2021, jednogodišnjeg jubilarnog programa u Severnom Rinu- Vestfaliji, posvećenom umetniku Jozefu Bojsu.
Nikols će biti usko uključena u organizacionu strukturu Manifeste 14, sarađivaće sa biroom CRA-Carlo Ratti Associati i organizacijom Studio L A, i integrisaće njihov pred-bijenale rad i istraživanja.
