Kada sunce nestane mi obojimo nebo– Petrit Halilaj

Dragi građani Prištine i regiona,

Tako sam srećan što sam se vratio u Prištinu sa novim projektom! Kada sunce nestane mi obojimo nebo je zamišljeno kao sazvežđe koje vas pozivam da zajedno napravimo i osvetlimo  22. jula 2022. Rad će otpočeti znakom na vrhu hotela Grand i njegovih zvezda koje trenutno leže na krovu zgrade, a koje će biti ponovo montirane i umnožene tako da padaju niz zgradu i da se šire po gradu.

Hotel Grand je istorijsko i arhitektonsko znamenje našeg grada; on je sećanje na istoriju Kosova u okviru bivše Jugoslavije i njenih posledica. On je podsetnik na najmračnija vremena, kada su ga koristile sile haosa, ali i refleksija nedavnih vremena obeležena izvesnom ravnodušnošću prema starim centralnim tačkama kolektivne memorije.

Sve promene i transformacije kroz koje je prošlo i naše društvo se odražavaju na ovom mestu na koje se može gledati kao na portret same Prištine. Danas imamo jedinstvenu priliku da zamislimo kako to želimo da ga ponesemo u budućnost. Od 2010. godine, zvezde koje su nekada sijale na vrhu ove zgrade su zatamnjene i uklonjene jedna po jedna usled propadanja hotela.

Prvi put sam video ove pale zvezde razbacane po krovu hotela Grand  Priština na slikama koje mi je poslala moja draga prijateljica Nita Deda, koja je tamo snimala spot za Manifestu 14. Ovo je bila prva varnica koja je pokrenula projekat. Odmah sam ih povezao sa palim ideologijama.

U isto vreme, razmišljao sam o Prištini kao novom mestu, onom gde sam došao iz malog sela po imenu Runik, i o tome kako se osećam  vezan za ovaj grad kroz njegove stanovnike – prijateljstva su bila način da se grade nove priče i stvara osećaj pripadnosti. Možda bi trebalo da iskoristimo priliku koju ovi monumentalni padovi nude kako bismo sanjali o novoj realnosti van ovih ruševina? Možemo li da se igramo igre nade i da zaželimo želje na ovim zvezdama padalicama?

Inspiraciju za ovaj projekat sam pronašao u eseju koji je napisala Njomza Vitia, lokalna meštanka, koja je u to vreme imala dvanaest godina: Kada sunce nestane, obojiću nebo [“Kur dielli të ikë, do ta pikturoj qiellin”]. Priča govori o tenziji mlade devojke i sveta odraslih i osećaju da društvo ruši njene snove. No priča takođe snažno prenosi njene nade i energičnu viziju za budućnost.

Pitam se da li možemo da povežemo njene reči sa zvezdama, i da ih nateramo da ponovo upale zvezde kao četkica koja poseže ka nebu. Pitam se da li se slova hotela Grand Priština mogu da budu preuređena i dodana, tako da formiraju novu rečenicu, poetsku poruku koja će iznova da sija za grad. Transformacijom ‘ja’ u ‘mi’; individualna želja postaje kolektivna, i kroz umnožavanje pet zvezdica, hotel koji propada se može ponovo zamisliti kao nešto novo i živopisno.

Ovo pismo je poziv svima vama. Poziv da postavite zvezde u svoje prostore, balkone, sobe, prozore ili bašte. Pitam vas: možemo li da povratimo zvezde kao način da povratimo svoj prostor – prostor koji je već ovde, ali u koji možemo ponovo da se zagledamo sa hrabrošću da stvorimo novu priču, da je ispričamo ovde i sada?

Inspirisan željom da vidim novo nebo nad gradom, što će biti moguće samo uz vašu podršku, skicirao sam jednostavne sugestije kao polaznu tačku koju svako može da iskoristi za pravljenje zvezde.

Putem ovog uputstva koje možete da pratite samostalno ili u grupi, kod kuće ili u školi, onlajn ili na ulici, napravićemo naše zvezde i aktivirati drugačije nebo kroz proces intimnog i zajedničkog pričanja priči. Podstičem sve da prouče dizajn i da naprave kreativne varijacije u vezi sa oblikom zvezdi i da ih smeste u svoje najutopijskije snove. Želim da podelim ove priče i da razmotrim šta sve zvezde predstavljaju i simbolizuju— od mitoloških korenova do njihove političke konotacije.

Pravljenjem svoje sopstvene zvezde i njenim kačenjem kod kuće na mesto gde prolaznici mogu da je vide, ona postaje deo našeg javnog prostora. Mogli bismo da se susretnemo sa zvezdama na najneočekivanijim mestima—onima koja su nama bitna, ili drugima, a koje ćemo sada po prvi put da primetimo, formirajući narativ-sazvežđe koje će se raširiti po celoj Prištini i dalje.

Ovaj projekat nije zamišljen kao stalni javni objekat ili spomenik, već kao trenutak koji ćemo da podelimo. Ovo je kolektivni projekat putem koga ćemo da napravimo nove priče i  iskustva, da postavimo pitanja i otkrijemo snove. Nakon završetka, slova će biti vraćena hotelu Grand. Zvezde će ponovo biti zatamnjene i položene, ostavljene spavanju i čekanju kao što su bile i pre. U budućnosti, ovaj projekat može da odzvanja u nama svaki put kada pogledamo stari hotelski logo i njegove skrivene zvezde. Ono što će ostati je naše zajedničko iskustvo i snovi.

Nadam se da ćete mi se pridružiti u obasjavanju ovog novog neba 22. jula!

S ljubavlju,

Petrit

Manifesta 14 je naručilac projekta Kada sunce nestane mi obojimo nebo, a podržavaju ga i Autostrada Biennale i Ammodo. Projekat je napravio Studio Petrit Halilaj a realizovao ga je Grafx Studio.

Tekst Njomze Vitije je deo knjige Miku Im (Moj prijatelj, 2014). Dobio sam ga kao najbolji rođendanski poklon od moje drage prijateljice Nite Dede koja je znala da radim na projektu koji uključuje zvezde hotela Grand. Zahvaljujem se Odseku za obrazovanje i ostatku tima Manifesta 14, koji su pronašli knjigu tokom renovacije stare zgrade biblioteke Hivzi Sulejmani.

For more updates: