Rezime javnog foruma Manifesta 14

U utorak 15. februara, Manifesta 14 je održala svoj prvi javni forum u crvenoj sali Palate za omladinu i sport u Prištini. Ujedno su prikazani rezultati našeg predbijenalskog istraživanja koje je trajalo šest meseci. Dotakli smo se i načina na koji su ova saznanja prevedena u program Manifeste 14.

Ova zapažanja su rezultat niza konsultacija sa građanima koje je Manifesta 14 organizovala, a koje su uključile: 130 građana Prištine, stručnjaka i predstavnika civilnog društva, kao i javnu anketu koja je uključila 300 ispitanika iz Prištine i okolnih mesta. Dizajnersku komponentu konsultacija je koncipirao Studio L A, projektni biro iz Holandije, a sproveli su ga u delo odsek za obrazovanje Manifeste 14 Prishtina u saradnji sa Applicative Research Solutions (ARS), NVO Aktiv i Termokiss.

Zaključci konsultacija sa građanima i javne ankete ukazuju na probleme kao što je potreba za decentralizacijom kulturnih aktivnosti i zapostavljanje perifernih i ruralnih delova prestonice, nedostatak dostupnosti lokacija osobama sa invaliditetom, odsustvo inkluzivnosti u odlukama koje se tiču kulture, i potreba za podrškom LGBT+ kulturnih inicijativa. Nakon što je Aljiriza Arenljiu (Aliriza Arenliu) izložila rezultate, direktorka i osnivačica Manifeste, Hevdig Fijen  (Hedwig Fijen) je objasnila na koji način će Manifesta 14 da prevede ove nalaze u konkretne projekte i ciljeve bijenala.

Konsultacije sa građanima su deo programa pred-bijenala. Ove konsultacije za cilj imaju proširivanje perspektive o tome kako u Prištini funkcionišu savremena kultura, urbanistički razvoj i socio-kulturološke politike.

Ovi rezultati omogućavaju Manifesti i građanima Prištine da istraže, objasne i promisle o kompleksnosti kulturnog miljea grada. Za Manifestu 14 ovo je dodatna prilika da kroz prevođenje ovih nalaza stvori strategije za promenu.

Četiri zaključka su uključena u razvoj biblioteke Hivzi Sylejmani koja je postala trajna institucija koju je osnovala Manifesta 14. Na primer, kako bi se pozabavili pitanjem zelenih površina i ekologije, Manifesta će u okviru biblioteke napraviti zajedničku baštu. Zabrinutost u vezi sa inkluzivnošću će biti rešena kroz organizovanje aktivnosti za različite zajednice, na različitim jezicima, i staranjem da će zgrada i bašta biti dostupne za invalidska kolica. Dodatno, transparentnost je centralan način kako Manifestin tim želi da sarađuje sa ljudima iz samog komšiluka, stvarajući na ovaj način javnu instituciju, otvorenu celome kraju na korišćenje i uživanje.

Da bismo razumeli mogućnosti uticaja ovog istraživanja za Prištinu, osvrnućemo se na primer Manifeste 13 Marsej. Tokom Manifeste 13,konsultacije sa građanima su se pokazale toliko vrednim uvidom za zajednicu, da je na kraju pri Opštinskom savetu Marseja osnovano trajno savetodavno veće građana.

Kada smo pre 14 godina započeli Manifestu, usmerili smo se na transformaciju bijenala u neke trajnije prakse koje će ostaviti kako materijalni tako i nematerijalni legat. Kako je bijenale nomadsko, to je značilo da je bilo potrebno da se prilagođavamo novim geografskim kontekstima. Tokom svake edicije, mi transformišemo način na koji se organizujemo i usvajamo novu metodologiju kako bismo pomogli transformaciju gradova, no i kako bi se Manifesta povezala sa realnošću svakog od gradova domaćina. Ovo je razlog zbog čega Manifesta nikada ne dela u okviru umetničkog staklenog zvona, već se aktivno angažuje u postojećim političkim i društvenim kontekstima.

– Hedwig Fijen, direktorka Manifeste 14

Predbijenalsko istraživanje je centralno u načinu Manifestinog rada. Kao nomadsko bijenale fokusirano na produkciju znanja, Manifesta implementira strategije koje se zasnivaju na potrebama i interesima lokalnih zajednica. Odaljavajući se od tradicionalnog modela bijenala, transformisali smo našu organizaciju u platformu koja je interdisciplinarna, koja proizvodi znanje i istraživanje, koja je usmerena na stvaranje društvenih promena kroz participativne prakse.

Grad Priština je inicijalno pozvao Manifestu da organizuje program za razvitak dugoročnih strategija u domenu kulture po tri osnova: kako povratiti javne prostore, kako ponovo stvoriti osećaj zajedništva, i kako promisliti budućnost Prištine kao metropolisa otvorenih shvatanja u samom srcu Balkana. Ovo inkluzivno istraživanje koje je fokusirano na građane je deo Manifestinog odgovora na gorenadeveni zahtev.

Rezultati istraživanja su pozitivno primljeni tokom javnog foruma. Ministar za kulturu, omladinu i sport, Hajrulah Čeku (Hajrullah Çeku), je izjavio da će ovo istraživanje koristiti celoj Prištini jer “kroz njega detaljno razumemo potrebe, zahteve i očekivanja građana od institucija kulture”. Novoizabrani gradonačelnik Prištine, Përparim Rama, je izjavio da će uz samo otvaranje vrata saradnji, Manifesta biti zaslužna i za uticaj na urbanističku transformaciju Prištine. Rama je naznačio i to kako će se opština nositi sa prilivom posetilaca tokom bijenala. Na osnovu prethodnih edicija Manifeste, Rama očekuje da će Priština ugostiti hiljade posetilaca tokom stotinu dana trajanja bijenala.

Manifesta 14 Prishtina će se održati od 22.jula do 30. oktobra 2022. Program će biti najavljen početkom aprila ove godine.

Prijavite se za naš bilten kako biste saznali najnovije vesti!