Umetnička intervencija – Driton Hajredini

Postoji duga tradicija posmatranja negativnih događaja, od zemljotresa do rata i izgnanstva, kao božanskog odgovora na ljudska dela. Judaizam, hrišćanstvo i islam prikazuju prirodne, političke, društvene i istorijske katastrofe kao kazne koje je Bog odredio za greh. Takvo kršenje božanskog zakona može biti individualno, kolektivno ili čak strukturalno, kao na primer u slučaju rasizma ili ekonomske represije.

Vodeći se ovim drevnim sistemom verovanja, Driton Hajredini, musliman, 2004. ulazi u katoličku ispovedaonicu sa gorućim pitanjem na umu: koji „greh“ su počinili kosovski Albanci te su ovoliko dosledno „kažnjeni“? Da li bi sam čin rođenja na Kosovu moglo biti dovoljan greh da se zasluži izopštenje iz Evropske unije i ograničenje kretanja?

I kako bi mogli da se oslobode ovog greha, kako umiriti Boga? Osamnaest  godina kasnije, politička situacija je nepromenjena, i Hajredini se ponovo nalazi u ispovedaonici – na istom problematičnom teološkom tlu i u istom klaustrofobično-kružnom narativu. Izlaz ne postoji.