Jakup Ferri
„Naš posao je da živimo usred vremena brige jednih za druge i jednih sa drugima”, piše teoretičarka Dona Haravej.
„Ovo nije ni optimistično ni pesimistično, ali podrazumeva negovanje sposobnosti da se zadrži vrsta ljubavi jednih za druge”. ‘Brige za i sa’ o kojoj govori je „multi-vrsna, višerasna, višerodna”. Radeći u postkonflfliktnom društvu, Jakup Feri pravi iste linije u svome radu kao i Haravej.
Inspirisan autsajderskom i vernakularnom umetnošću, iako pretežno vođen sopstvenom intuicijom i maštom, Feri privlači sve vrste stvorenja koja razgovaraju, sarađuju i koegzistiraju. Biljke, životinje, ljudi i hibridi svi dele isto magično ćebe za piknike, kako se kaže, oni se međusobno orođuju.
Umetnikovi minutno detaljni crteži su mesta na kojima obavlja svoje razmišljanje. Oni takođe služe kao model za njegove slike, vezove i tepihe, gde se dva poslednja prave uz pomoć zanatlija.
Tokom studija na samoj prekretnici novog milenijuma, Jakup Ferri (1981, RKS) je osetio da je njegov grad Priština nevidljiv i izolovan od ostatka zapadnog (umetničkog) sveta. Ovi utisci otuđenosti su uticali na njegov raniji rad, pre svega filmove u kojima je ostvario ironičnu distancu u odnosu na problem kulturnog identiteta, istorije i pozicije perifernog umetnika. Ove teme su nastavile da utiču na njegov rad i u kasnijim decenijama.
Poslednjih godina, Feri je fokusiran na pravljenje crteža, tapiserija, mozaika i slika. Sproveo je i obimno istraživanje i napravio trajne saradničke veze sa autsajderima i narodnim umetnicima, u čijem ručnom radu: tepisima, staklu, drvetu i tekstilu i specifičnim lokalnim načinima izrade, vidi veliku vrednost.
Teme koje se ponavljaju u njegovom opusu uključuju želju za kontaktom i za pripadanjem nečemu, kao i iskustvo neuspeha i pitanja u vezi sa identitetom.
Delo
Jakup Ferri
Frekuenca Çiltërsia (The Frequency of Frankness), 2012–2022
Instalacija sa vezovima
Ljubaznošću umetnika