Elona Beqiraj

„Nema nikakve veze odakle ste: iz Avganistana, Turske, Kurdistana”, kaže Eljona Bećiraj. Svi oni koji su prošli kroz slično iskustvo su deo društvene grupe koju pesnikinja naziva „domom”, „njenima”, grupom „slobodnom od dominirajućih normativnih narativa identiteta” koji „se uzimaju za kulturno bogatstvo i istoriju”.

Odrastajući kao deo kosovske dijaspore u Nemačkoj, ovaj osećaj pripadanja za Bećirajevu je proces koji je uzeo prilično vremena pre nego ga je postigla. Pisanje poezije je odigralo krucijalnu ulogu u njenoj borbi sa fragmentiranim identitetom koji dolazi iz življenja između dva sveta, od kojih te ni jedan ne prihvata.

Bez odobravanja struktura socijalnog isključivanja koje ju je delimično oblikovalo, njena poezija nalazi rezervoar kreativnosti i delovanja u okviru „ni-niti” načina „bivstvovanja u dijaspori”.

Eljona Bećiraj (Elona Beqiraj) (1997, DE) je pesnikinja koja živi i radi u Berlinu. Poezija je jezik koji koristi kako bi pisala o onome na šta se ne može lako odgovoriti. Dok pokušava da balansira između života ‘ovde’ i uspomena jednog ‘tamo’ Kosova koje je zemlja njenih roditelja i kojeg jedino poznaje iz priča i letnjih poseta iz detinjstva, teme žudnje i pripadanja isplivavaju iz njenih stihova.

Njene pesme su instrumenti kojima daje formu onom ‘između’, i koje pomažu sa nošenjem sa onim fragmentiranim delom njenog identiteta i identiteta drugih ‘ni-niti’ ljudi koji su se okupili u dijaspori na osnovu zajedničkih iskustava i osećanja. Ova zajednica deluje i kao izvestan politički protest i način da se pokrenu pitanja u zemlji u kojoj je rođena: sećanje na mnoge žrtve desničarskog ekstremizma u Nemačkoj, i istovremeno osnaživanje migrantskog naroda u njihovom otporu i pravu da budu.