Dardan Zhegrova

Igra lutaka je je prastari oblik pričanja koji je putovao raznim putevima od Azije do Evrope. Mnoge tradicije su se razvile tokom ovog prenošenja iz jedne kulture u drugu. Dok se ovaj oblik pozorišta obično povezuje sa dečijom zabavom, lutkarska predstava je igrala važnu ulogu u političkom i protestnom pozorištu.

Dardan Žegrova se svojim velikim lutkama sa dva lica oslanja na ovu bogatu istoriju. Svaka od lutka je opremljena štapovima jer je zamisao da se uđe u interakcije sa ovim neživim surogatima, da im se pozajmi glas i ličnost, da budu pomerane ovamo i onamo. Umetnikova fascinacija totemima i lutkama i odgovarajućim načinima pripovedanja se prvi put javila u teatru Dodona, čuvenom prištinskom lutkarskom pozorištu.

Kao i mnoga druga deca i odrasli, tokom 1990-ih je proveo dosta vremena u njemu. Tokom tog perioda, kada je srpski režim zatvorio vrata škola i univerziteta za kosovske Albance, pozorište je bilo zamena za nastavu i mesto učenja i okupljanja – kao i važno mesto otpora.

Dardan Žergova (Dardan Zhegrova) (1991, RKS) živi i radi u Prištini. Njegova umetnička dela su orijentisana na objekte i performans, često zasnovane ili pod uticajem poezije. Njegovi tekstovi se ujedno bave i fiktivnim i doživljenim događajima. Najčešće su opisani u prvom licu, obraćajući se (zamišljenom) pandanu koji je prizvan od strane samog umetnika.

Nema rodno markiranih zamenica kao “ona” i “on” – narativ se razvija između “ja” i “ti”. Ovo doprinosi da granica između subjekta i posmatrača počinje da se zamagljuje. Ovo rastvaranje granica tradicionalne narativne forme se može posmatrati kao deo vremenske strukture pesama koje često zamagljuju budućnost, sadašnjost i prošlost.

Ovo razbijanje granica u Žergovinom radu odražava njegov kvir identitet koji oscilira između ženskih i muških atributa i namerno odbija i nadilazi normativno razumevanje rodne pripadnosti.