Predstavljamo: Štamparija Rilindja

Ukoliko ste u Prištini ovog leta, svi ste pozvani da posetite Manifestu 14! Štamparija Rilindja je jedna od 22 lokacije koje će ugostiti umetničke intervencije tokom našeg stodnevnog programa.

Poznata kao Rilindja, zgrada je bila i štamparija i mesto izdavanja dnevnog lista. Na albanskom reč ‘rilindja’ označava period preporoda albanske književnosti i kulturnog pokreta s kraja XIX veka koji je imao ogroman uticaj na region.

Krajem XX veka ova zgrada je bila jedna od najviših u Prištini i deo je talasa brutalističkog stila u arhitekturi na Kosovu.

Pokrenute 1945, novine Rilindja su prve ikada objavljene na albanskom jeziku na Kosovu. Zgrada štamparije Rilindja je izgrađena 1971, i uz pomenuti dnevni list objavljivana je i druga periodika, ka on a primer: Jeta e Re, Përparimi, Fjala, Pionieri, GEP-i, Shkëndija, Kosovarja, Thumbi i Bujku. Ovo je bila jedna od najvećih štamparija na Balkanu sa dnevnim tiražom od 234.000 primeraka.

Dnevni list Rilindja je postojao 20 godina kada je osnovana izdavačka kuća istog imena što je označilo važnu prekretnicu kulturnog razvoja, novinarskog izveštavanja i izdavaštva na Kosovu. Prostor je okupljao glasove pisaca, aktera u kulturi, urednika i intelektualaca stvarajući sopstveni pokret modernizma 70-tih godina prošlog veka. Autori kao što su Teki Derviši (Teki Dervishi), Ramiz Keljmendi (Ramiz Kelmendi), Esad Mekulji (Esad Mekuli), Anton Pašku (Anton Pashku) i Fahredin Gunga su objavili svoje prve radove u Rilindji probijajući se tako kao pisci i istovremeno radeći u samoj štampariji.

Rilindja nije bila samo mesto izdavačkog ekserimentisanja. Održavana je obuka za mlade devojke u učenju štamparskog zanata. Programi Rilindje su pomogli radnicima u kulturi da razviju veštine i da rade na najboljoj mašineriji u regionu.

Osmog avgusta 1990. Rilindja je zatvorena od strane srpske vlasti, a radnici su bili otpušteni. Dnevni listovi i periodika na albanskom jeziku je nastavila da postoji kroz privatno finansiranje tokom 90-tih. Dnevni list Bujku je zamenio Rilindju kao glavne novine u zemlji. Nakon raspada Jugoslavije štamparija je mahom ostala zatvorena.

Zgrada je dvadeset godina povremeno korišćena. Nakon završetka rata došlo je do privatizacije i kompletan pogon i štamparski material je prodan i odstranjen iz zgrade.

Ovakav postupak je imao negativne posledice, uz ogromnu reakciju institucija kulture i pojedinaca koji su denuncirali privatizaciju i naznačili kulturni značaj ove zgrade.

Nakon nekoliko dekada, Rilindja se pokazala kao uzbudljiva lokacija za živ noćni život u Prištini, posebno elektronsku muziku koju obeležavaju Hapësira kolektivna dešavanja. Danas je štamparija Rilindja dom četiri ministarstva, noćnog kluba, dve TV stanice i teretane.

Kao jedna od lokacija Manifeste 14 Prishtina, Rilindja će ugostiti umetničke intervencije i kulturne diskurse.