Nimon Lokaj

Nimon Ljokaj se pojavljuje u autorativnom Historical Dictionary of Kosovo [Istorijskom rečniku Kosova] autora Roberta Elsija. Unesena stavka je prilično kratka.

Diplomac Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, Ljokaj je, saznajemo, bio naširoko izlagan na Kosovu i u Jugoslaviji 70-ih i po Evropi 80-ih godina. Povezuju ga, kako Elsi nastavlja, sa pointilizmom i „sklonosti ka prirodi”. Ni kod Elsija, ni drugde se ne pominje otvoreni nadrealizam Ljokajevih pejzaža.

Da li je na njegovo ekološko razmišljanje uticala Ecology of Mind [Ekologija uma] Gregorija Bejtsona, koja je u to vreme bila široko čitana u mnogim delovima sveta? Ili su to možda rane protoekološke kritike „naučnog čoveka” i „ekonomskog čoveka” u nadrealističkim manifestima Andrea Bretona?

Nedostatak literature o Ljokajevoj praksi ne samo da otežava davanje odgovora na ovakva pitanja, već pokazuje i da je donekle bio periferan, nekako van koraka sa savremenicima. Danas, međutim, njegova eko-nadrealistička istraživanja„zamršenog života” i „postajanja šume” nalaze novi odjek.

Nimon Ljokaj (Nimon Lokaj) (1941, RKS) je rođen i odrastao u Pobrđu, selu opštine Dečani na zapadnom Kosovu. Nakon što je završio srednju umetničku školu u Peći, studije nastavlja na Akademiji za umetnost u Beogradu gde diplomira kao akademski slikar 1969. Od tada, predaje u srednjoj školi u Dečanu Braća Frašri. Umetnik je učestvovao na mnogim individualnim i grupnim izložbama na Kosovu, u bivšoj Jugoslaviji i Evropi.

Tokom duge umetničke karijere, Ljokaj je stvorio brojna dela, uglavnom grafike i slike u različitim tehnikama. Poznat je po svome poentilističkom radu. Ljokaj se koristi uljem na platnu, akvarelom, crtanjem olovkom, mastilom, uljem i suvim pastelom. Tokom rata na Kosovu, više od 300 njegovih slika i crteža je ukradeno iz njegove galerije u Dečanu. Značajan deo njegovog portfolija i dalje čeka da bude predstavljen javnosti.